Престоница

ВИШЕ ОД ТУРИСТИЧКЕ ПРЕПОРУКЕ
Београд се мора волети
Ако сте дошљак или пролазник, будите опрезни са овим градом. Неприметно ће вас зачарати и мораћете увек да се враћате. Ако сте овде рођени или живите, ако нисте могли да бирате или сте баш тако изабрали, то је обавеза. Обавеза да волите Београд и све у њему, домаће и госте. А то вам је већ као да радите у Туристичкој организацији Београда

Пише: Миодраг Поповић


Кад се родиш у Београду, немаш много избора. Овде си се родио, овде ћеш заувек остати, тако ти је писано. Кад се родиш у Београду, помири се с тим да ће ти сви завидети. И ти ћеш, ако си морао негде да одеш, највише завидети онима који су у Београду остали. Рођен у Београду, брзо схватиш да треба да се поносиш случајем који те је на свет баш ту донео. Свестан си да ће се већ у твом веку Београд  мењати и да ће га свакако рушити, па од најранијег детињства памтиш и гајиш свој Београд, и чуваш га у себи за своју децу и све који у њега мирољубиво дођу. Онима који су га освајали заувек је остао у очима, као проклетство и сан који се никада не оствари до краја.
У години кад обележавамо стогодишњицу откако је са брода „Бодрог” испаљен први плотун на Београд, чиме је започео Први светски рат, поново откривамо историју у којој је овај град заиста био раскрсница светова. Историјски гледано, Београд је космополитски град, заувек одређен својим положајем, еклектичан по својој природи, широк у географском и сваком другом смислу. Град који много памти, па и рођаке и претке оних који нам данас долазе у посету. Зато они овде увек пронађу и себе, на Калемегдану или на неком другом месту.
У модерно време, гледан на „Гуглу” или „Фејсбуку”, Београд изгледа једнако лепо када га сликају и описују они који у њега дођу и они који у њему живе. Прошле године овај град посетило је 638.179 туриста из целог света. У односу на 2012. годину, то је за 15 одсто више. У децембру прошле године било је 24 одсто гостију из иностранства више него у исто време претходне године. Неко ће рећи, у децембру је Нова година, није ни чудо што је било толико туриста. Подсећања ради, Нова година је сваке године, па је сасвим могуће да је и претходне године дошла у отприлике исто време. Било како било, од туриста смо прошле године у Београду, само од онога што смо успели да избројимо, зарадили близу 700 милиона евра. Мени се чини да смо поред новца зарадили и добар глас, јер је Београд једна од најпожељнијих туристичких дестинација, не само у Европи. Тако нас барем виде новинари који су нас недавно обилазили.

ГРАД И УМЕЋЕ РАДОВАЊА

Београд је град који се мења и развија убрзаним темпом. Град у који је свако добродошао. Град који никога не оставља равнодушним. Град културе. Пун инспирације. Град спорта и уживања, фестивала и музике, најбољег ноћног живота и забаве у Европи. Неисцрпан извор енергије. Београд је на раскршћу европских путева и слави јединствену комбинацију културе, архитектуре, природног споја источњачке страсти и европске префињености. Пун је позивне енергије, људи, љубави, радости, призора и звукова. У Београд се сви са разлогом враћају.
Главни град Србије, трећи међу највећим градовима југоисточне Европе, после Истанбула и Атине. У њему живи нешто више од 1.700.000 становника. Београд је град младих. Више од 40 одсто Београђана има између 15 и 44 године. Дух Београда је нешто о чему ће вам сваки Београђанин радо причати. Непосредни и расположени за забаву, многи Београђани ће тврдити да су прави хедонисти, да знају све о доброј храни, вину, музици. Неки од њих заиста и знају.
Београђани се радују свему и свачему, пријатним разговорима и дугим шетњама, испијању јутарње кафе, нерадним данима, радују се и када у пекари у крају пронађу свеж, тек испечен, врућ хлеб. Воле да су у покрету и због тога су улице, шеталишта, кафеи, ресторани, продавнице увек пуни људи. Што је још важније, Београђани се радују свакоме. Зато гости Београда схвате да је можда најважније да у Београду упознају Београђане.
У оваквим приликама, отприлике на овом месту, конвенција је да аутор текста препоручи шта се мора обавезно видети, где ићи и шта пробати у Београду. Лично, ја сам са Лекиног илити Пашиног брда. Тај део Београда је у доба мог детињства, био на крају града. Пошто се Београд ширио, Лекино брдо, некад удобно уроњено у пасторалну атмосферу периферије, нашло се данас у ширем центру. Иако, барем за сада, није познато као знаменито место, задржало је свој специфичан шарм. Да вреди посетити Лекино брдо мислим ја и још неколико хиљада становника овог дела града, захваљујући локал-патриотизму, специфичном за Београђане, јер свако ће вам рећи да је управо његов део града најлепши и најзанимљивији. Сваки део Београда гаји своје легенде, своје урбане приче, своју историју, па тако Београд живи много живота и има више историја.
Ипак, треба бити објективан и практичан па рећи да ће ове године Туристичка организација Београда посебно промовисати и афирмисати Аду Циганлију, Савамалу, Калемегданску тврђаву, као и све оно што представља особеност Београда примамљиву за туристе, људе по дефиницији знатижељнике склоне путовањима.

БЕОГРАДУ ВРАТИТИ БЕОГРАДСКО

У наредном периоду покушаћемо да у Београд вратимо оно што је увек њему припадало, као што су београдске кафане, музика својствена само Београду, посластичарнице, пекаре које смо посећивали у време када се и последње кафане затворе, јер све то што смо помало заборавили враћа нас самима себи, а такви какви смо, нећете веровати, привлачни смо целом свету. Лепо је и потребно Београду да буде свет, да има суши барове, интернационалне ресторане, али је још потребније да свет дође у Београд. А доћи ће због онога што постоји само код нас и у нама.
И, још једном, година пред нама доказаће да смо достојни Београда који је увек био место где се људи на улици поздрављају а са комшијама пије београдска кафа, где се све дели са суграђанима а посебно оно што вам је најдраже. У такав Београд ће долазити туристи и увек ће се враћати, делом због Београда, а делом и због нас.
Ако си се већ родио у Београду или у њему живиш, ако ниси могао да бираш или ако си баш тако изабрао, то представља обавезу. Да волиш Београд и све који су у њему, домаће и госте. А то ти је већ као да радиш у Туристичкој организацији Београда. <

(Аутор је директор Туристичке организације Београда)

***

За годину оптимизма
Година пред нама, можда више него било која друга у скоријој историји, требало би да буде година оптимизма, година у којој ћемо доказати да није све у новцу, јер има нешто и у креативности и позитивној атмосфери. Њу ћемо, надам се, створити захваљујући ономе што смо већ припремили или тек припремамо. Апликација „Београд говори”, организовани обиласци града, отворени туристички аутобуси, откривање атрактивних места, понекад неочекиваних и за саме Београђане, коначно и велики број манифестација, концерата и изложби.

***

Туризам на рекама
Чињеница је да град живи на две велике реке. Време је да коначно сиђемо на њихове обале, и преко дана а не само ноћу, што ће створити услове да туризам у Београду постане једнако важан за све а не само за оне који се њиме на овај или онај начин баве.

 

Женско иновативно
предузетништвo
Искуство
као подршка


Реализацију
пројекта подржало

Кабинет Министра
за иновације и
технолошки развој

-----------------------


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију